Vegan aktivisti
Poznati i manje poznati, aktivni i više aktivni vegani iz Srbije i Beograda.
Aleksandra Janković
Ja u svojoj ishrani i nisam koristila nešto preterano meso. Kada bi se u porodici nešto slavilo tu je bio nezaobilazan roštilj ili neka druga trpeza bogata mesom. Mama je dosta kuhala jela od povrća pa niko od nas nije ni bio navučen na meso.
Od kako sam počela da živim sama, skoro nikada nisam kuhala ili pekla meso osim kao dodatak jelu. Kada mi je kćerka bila mala, uglavnom sam joj kuhala povrće (Sad se malo vadim).
Dakle, jela sam meso ali ne u ogromnim količinama.
Moja Vegan priča počela je pre desetak godina. Bilo je to kad sam upoznala tadašnjeg dečka, mog sadašnjeg muža. Upoznali smo se preko facebok-a. Nakon neobaveznog ćaskanja oko nekog komentara na profilu zajedničkog prijatelja, postavio mi je, meni tada malo neobično pitanje: Da li volim životinje i da li ih jedem?.
Bila sam malo zatečena ali sam ubrzo odgovorila. - Volim životinje, naravno. A što se tiče da li ih jedem. Da, ali u jako malim količinama. I ne jedem Duška Dugouška, Patka Daču, Bambija... ne jedem baš sve životinje... A onda mi je on postavio sledeće pitanje: A zašto onda jedeš tri praseta? Nakon drugog pitanja... ups... nisam znala šta da odgovorim.
Ubrzo smo se upoznali i lično i počeli da živimo skupa. Od tada sa potpuno prestala da jedem meso i da ga spremam za bilo koga. Kožnu odeću i obuću sam poklonila domu za beskućnike.
Od kako ne jedem životinje, kada idem na spavanje, ne spustim glavu na jastuk a već zaspem. Zaspem mirne savesti da taj dan ni jedno biće nije izgubilo život zbog mene.
